Prilog 5.
uz Primedbe na nacrt Zakona o PDV-u
Izvodi iz teksta (studije) o poreskim stopama, rađenog 2002. godine
PORESKE STOPE I PORESKA OSLOBOĐENJA
(2002. godina)
Poreska nestabilnost, nejednakost i nesigurnost - kao odraz, uzrok i posledica stanja u društvu
Promene koje su se odigrale, a naročito one koje su najavljene, treba da doprinesu ili makar postave okvire za ubrzaniji razvoj privrede i društva u celini. Prethodni period, koji karakteriše nestabilnost i nesigurnost, “odveli su” celo društvo unazad. Dok su se druge zemlje razvijale i “hrlile napred”, mi smo stagnirali, čak i “propadali”, da bi se sada našli u vrlo nezgodnoj situaciji i na prilično niskom nivou razvoja.
Pravna nestabilnost, koja se jasno ogleda u prenormiranosti i čestim regulativnim intervencijama zakonodavne i izvršne vlasti, nužno su imale za posledicu – nerazumevanje, nesnalaženje, a time i neprimenjivanje, odnosno izbegavanje primene propisa. Ovakvo stanje je naročito izraženo u oblasti poreza, kao jednog od vrlo važnih stimulativnih, odnosno destimulativnih faktora razvoja jednog društva, s jedne strane, ali i oblasti koja je vrlo “osetljiva na sve promene” i u kojoj se najbrže i najjasnije odslikavaju svi negativni i pozitivni trendovi u društvu. U uslovima gotovo razorene ekonomije, kakva je naša, postoji velika disproporcija između potreba i mogućnosti da se one zadovolje, a prevazilaženje ovakvog stanja – vrlo je delikatno i problematično. S jedne strane je država, koja ima pored redovnih i dodatne obaveze (uslovljene teškom ekonomskom situacijom) koje mora da izvrši i za koje su joj neophodna velika sredstva, a ta sredstva prikuplja visokim porezima. S druge strane su privredni subjekti i građani koji nisu u mogućnosti da izdrže takva poreska opterećenja, jer mi smo i dalje siromašna, nerazvijena i nekonkurentna privreda, koja jedva ima snage za "prostu reprodukciju" (i to samo zato što je na nivou koji se jedva može nazvati - reprodukcijom, više je u pitanju "trošenje supstance" bez obnove i razvoja), kojoj hitno treba stimulans i nije u stanju da izdrži ni najminimalnije dodatno opterećenje (jer ni prethodna nije mogla da ispuni).
Uvažavajući nužnost poreza, kao glavnog izvora finansiranja prava i obaveza države, ipak smatram da je naš poreski sistem takav da predstavlja - veliko poresko opterećenje (znatno veće od opterećenja u bogatijim i razvijenijim zemljama), koje DESTIMULIŠE angažovanje materijalnih sredstava i rada u cilju bilo kakvog pokretanja, odnosno nastavljanja proizvodnje (termin - proizvodnja, shvaćen je u širem smislu i podrazumeva svaku delatnost koja se obavlja uz naknadu, u skladu sa Zakonom o klasifikaciji delatnosti). Nema nikakvog ekonomskog opravdanja, smisla, a naročito motiva, da se angažuju materijalna sredstva, vreme, iskustvo i rad, da bi na celom tom poslu – država uzela (po jedinici proizvoda, odnosno usluga) od pet do petnaest puta više novca nego što će zaraditi onaj ko je uložio ta sredstva i angažovao svoj rad, znanje, vreme i iskustvo, a što za svoju krajnju posledicu ima manje zaposlenih građana (koji privređuju, troše i plaćaju porez), time i manje prihoda u budžetu, a veće potrebe i rashode.
Prema tome, važnost poreskih propisa u celokupnom sistemu - izuzetno je velika. Stabilnost, jednostavnost, racionalnost, ekonomičnost i efikasnost - moraju biti glavne odrednice fiskalnih opterećenja, a veliki broj, prilično visokih i često menjanih stopa, o čemu će biti više reči u nastavku – najblaže rečeno, protivreče ovim principima.
ZAKONODAVNA AKTIVNOST
U POSLEDNJIH DESET GODINA
U našoj zemlji, u poslednjih desetak godina primenjivalo se pedesetak poreskih zakona i znatno više podzakonskih propisa. Na snazi su bili propisi, koji NISU UVEK BILI ZAKONI, često se radilo o odlukama, uredbama i naredbama (ali da "ne otvaramo" ovde i to pitanje) kojima su propisivane najrazličitije vrste "nameta" - opšti porezi, posebni porezi, posebne takse, dažbine, doprinosi, naknade itd, s tim što naziv nije nužno morao da odgovara (u pravnom smislu) vrsti koja se razrezuje (sredstva za redovno i bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja - u stvari je eufemizam za poseban porez na promet roba). Razlozi i svrha kojom je zakonodavac obrazlagao njihovo uvođenje, vrlo su raznovrsni - za otklanjanje posledica zemljotresa, za obnovu zemlje, za vreme primene sankcija međunarodnih organizacija, za sprovođenje socijalnog programa itd. Bez želje da dublje analiziram opravdanost iznetih razloga, izneću samo jednu nesumnjivu činjenicu, a ona treba da podseti da skoro svi razlozi kojima je obrazloženo uvođenje dodatnih opterećenja privredi i građanima - predstavljaju, uglavnom ISTE ONE RAZLOGE (sankcije međunarodnih organizacija - pre svega) koji su, već samim svojim postojanjem, "oštetili" istu tu privredu i građane. Tako je nastajala pomalo paradoksalna situacija u kojoj su razrezani dodatni nameti istim onima - koji nisu mogli da ispune ni prethone obaveze, zbog čega se i "ispraznila državna kasa", i što je i uzrok dodatnih poreza. Skraćeno rečeno - pošto nisu mogli da plate osnovne, moraju da plate i dodatne.
U cilju jasnijeg sagledavanja stanja, važno je znati da su svi ovi propisi imali i veliki broj, vrlo važnih, ponekad suštinskih izmena i dopuna.
Ilustracije radi, navešću neke, pre svega “redovne, poreske zakone”, a zatim i neke, do skoro važeće zakone i podzakonske propise, posebno one koji su duže vremena bili na snazi i dodatno uvećavali procenat opterećenja. Naime, promet određene robe mogao je imati Zakonom propisanu stopu oporezivanja u visini od 20%, dok bi u praksi - na promet te robe bilo plaćano, u raznim periodima, od 23% do 31,30%, a kako je ovde predmet interesovanja - realno, faktičko opterećenje prometa (bez obzira na naziv koji im je zakonodavac dodelio) uključuju se u razmatranje i ti propisi.
a) PORESKI ZAKONI - u periodu od 1991. godine do danas, u Republici Srbiji doneto je pet zakona o akcizama i porezu na promet i po tri o porezu na dobit preduzeća, na imovinu i na dohodak građana. To su:
- Zakon o porezu na promet ("Sl. glasnik RS", br. 78/91, 20/92, 46/92, 75/92, 20/93, 45/93)
- Zakon o akcizama i porezu na promet ("Sl. glasnik RS", br. 19/94, 20/94 i 33/94)
- Zakon o akcizama i porezu na promet ("Sl. glasnik RS", br. 43/94, 53/95, 24/96, 52/96, 55/96, 1/97, 60/97, 42/98, 18/99, 33/99, 48/99, 54/99, 25/2000)
i sada važeći
- Zakon o akcizama ("Sl. glasnik RS", br. 22/2001, 73/2001), sa USKLAĐENIM DINARSKIM IZNOSIMA AKCIZA iz čl. 9. do 15. ovog zakona o akcizama, kao posebno objavljenim u "Sl. glasniku RS", br. 42/2001, 61/2001, 5/2002, 24/2002, 45/2002 i
- Zakon o porezu na promet ("Sl. glasnik RS", br. 22/2001, 73/2001).
* * *
- Zakon o porezu na dobit korporacija ("Sl. glasnik RS", br. 76/91, 20/92, 20/93, 67/93, 19/94);
- Zakon o porezu na dobit preduzeća ("Sl. glasnik RS", br. 43/94, 53/95, 52/96, 54/96, 42/98, 18/99, 33/99, 48/99, 54/99);
i sada važeći
- Zakon o porezu
na dobit preduzeća ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001).
* * *
- Zakon o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 76/91, 9/92, 20/92, 76/92, 20/93, 22/93, 29/93, 67/93, 28/94);
- Zakon o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 43/94, 53/95, 54/96, 42/98, 18/99, 33/99, 48/99, 54/99);
i sada važeći
- Zakon o porezima
na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, 42/2002, 45/2002).
* * *
- Zakon o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 76/91, 9/92, 20/92, 76/92, 20/93, 22/93, 48/93, 51/93, 67/93, 19/94, 20/94, 28/94);
- Zakon o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 43/94, 74/94, 53/95, 1/96, 12/96, 24/96, 39/96, 52/96, 54/96, 16/97, 60/97, 20/98, 42/98, 18/99, 33/99, 48/99, 54/99, 10/2000, 3/2001, 16/2001, 23/2001);
i sada važeći
- Zakon o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001).
Kao što se vidi, svaki od gore navedenih zakona "pretrpeo" je po nekoliko izmena i dopuna (od kojih se neke odnose i na izmene stopa), a primenjivali su se od četiri meseca do šest godina.
Pomenimo i dva savezna zakona - Zakon o osnovama poreskog sistema ("Sl. list SRJ", br. 30/96, 29/97, 12/98, 59/98, 41/98, 44/99, 53/99, 40/2001, 23/2002), KAO VAŽEĆI ZAKON, i
- Zakon o porezu na dodatu vrednost ("Sl. list SRJ", br. 74/99, 4/2000, 9/2000, 69/2000, 70/2001) - KOJI SE JOŠ NE PRIMENJUJE, a čiji je početak primene odlagan iz godine u godinu. Poslednjim izmenama (70/2001) propisan je početak primene od 1. januara 2003. godine.
b) propisi u vezi sa ODBRANOM ZEMLJE - u periodu od oktobra 1998. godine do kraja 2001. godine – propisano je dodatnih 0,6%, 2% i 4%, odnosno 1%, 3% i 5% u zavisnosti od predmeta oporezivanja, a od maja 2001. godine - dodatnih 3% za sve vrste roba i usluga. To su:
- Zakon o finansiranju vanrednih troškova odbrane zemlje ("Sl. list SRJ", br. 50/98);
- Uredba o finansiranju vanrednih troškova odbrane zemlje ("Sl. list SRJ", br. 15/99, 44/99);
- Zakon o finansiranju vanrednih troškova odbrane zemlje ("Sl. list SRJ", br. 44/99);
- Zakon o finansiranju vanrednih troškova odbrane zemlje za 2000. godinu ("Sl. list SRJ", br. 74/99, 33/2000);
- Zakon o posebnom porezu na promet proizvoda i usluga za 2001. godinu ("Sl. list SRJ", br. 73/2000, 21/2001).
- Uredba o
načinu obračunavanja i plaćanja posebnog poreza na promet proizvoda i usluga
za 2001. godinu
("Sl.
glasnik RS", br. 22/2001), i
Od 1. januara 2002. godine - ne plaća se više ovaj posebni porez.
c) propisi u vezi sa ŽELEZNICOM - u periodu od 1993. godine do 31. marta 2001. godine – propisano je dodatnih 2%, odnosno 3% na promet robe, sledećim propisima:
- Zakon o obezbeđenju sredstava za redovno i bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja ("Sl. glasnik RS", br. 67/93, 53/93, 54/96, 5/97) i
- Uredba o produženju obezbeđenja sredstava za redovno i bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja ("Sl. glasnik RS", br. 55/2000, 7/2001).
Prestaje naplata ovog
posebnog poreza od 1. aprila 2001. godine.
d) TAKSA ZA BEOGRAD - u periodu od 1996. godine do 31. marta 2001. godine (sa kraćim prekidom) – propisano je dodatnih 3%.
Ova taksa je uvedena - Zakonom o IZMENAMA i DOPUNAMA Zakona o akcizama i porezu na promet ("Sl. glasnik RS", br. 24/96) – kada je dodat član 80a – kojim se uvodi (pod nazivom – posebna taksa) mogućnost dodatnog opterećenja prometa proizvoda i usluga na teritoriji grada Beograda, u visini do 3%.
U skladu sa ovom odredbom Zakona, doneta je - Odluka o posebnoj taksi na promet proizvoda i usluga za teritoriju grada Beograda ("Sl. list grada Beograda", br. 8/96, 20/96, 4/97) – kojom je regulisano plaćanje dodatnih 3% u periodu od juna 1996. g. do kraja marta 1997. godine.
Od aprila do kraja 1997. godine - nije se plaćala ova taksa.
Ponovo je uvedena - Zakonom o IZMENAMA i DOPUNAMA Zakona o akcizama i porezu na promet ("Sl. glasnik RS", br. 60/97) – odnosno propisana je izmena člana 80a, čime se ponovo uvodi ova taksa, u istom procentu (3%), ali za određeni period (od 1. januara do 31. decembra 1998. godine). Zakonima o IZMENAMA i DOPUNAMA Zakona o akcizama i porezu na promet ("Sl. glasnik RS", br. 42/98 i 52/99) - produžava se naplata ove posebne takse na promet proizvoda i usluga na teritoriji grada Beograda na period od 1. januara 1998. godine do 31. decembra 2000. godine.
Na kraju je doneta - Uredba o plaćanju posebne takse na promet proizvoda i usluga na teritoriji grada Beograda u periodu od 1. januara do 31. marta 2001. godine ("Sl. list grada Beograda", br. 55/2000, 6/2001) koja više nije produžavana, tako da se od 1. aprila 2001. godine, ova taksa više ne plaća.
e) POSEBNI POREZI, TAKSE, DOPRINOSI, NAKNADE – kojima su, osim gore navedenih propisa, u periodu od 1993. godine dodatno opterećivani promet proizvoda i usluga, odnosno finansijske transakcije, a to su:
- Zakon o POSEBNIM POREZIMA koji se plaćaju za vreme primene sankcija međunarodnih organizacija ("Sl. glasnik RS", br. 67/93) kojim je uveden - 1) poseban porez na DOHODAK GRAĐANA; 2) poseban porez na FINANSIJSKE TRANSAKCIJE (1%) i 3) poseban porez na ZALIHE. Izmenama i dopunama Zakona ("Sl. glasnik RS", br. 19/94, 20/94, 28/94, 34/94) – BRISAN je poseban porez na dohodak građana i na zalihe, zatim je prvo smanjena stopa posebnog poreza na finansijske transakcije (na 0.5%) a potom i brisana. Dodate su posebne republičke takse, a naziv propisa se shodno tome menjao, da bi od izmena 28/94 - naziv propisa glasio - Zakon o POSEBNOJ REPUBLIČKOJ TAKSI koja se plaća za vreme primene sankcija međunarodnih organizacija.
Prestao je da važi - Zakonom o prestanku važenja ovog zakona ("Sl. glasnik RS", br. 53/95).
- Zakon o
obezbeđivanju sredstava za otklanjanje posledica zemljotresa u Kolubarskom
okrugu
("Sl. glasnik RS", br. 36/98)
- kojim je uveden DOPRINOS SOLIDARNOSTI na sve isplate preko računa,
u visini od -
0.15%,
i to u periodu od druge polovine oktobra 1998. godine do kraja aprila 2001.
godine, tačnije do stupanja na snagu (sada važećeg) Zakona o porezu na
finansijske transakcije ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001).
- Zakon o
obezbeđivanju sredstava za obnovu zemlje
("Sl. glasnik RS", br. 33/99)
- kojim je uvedena POSEBNA TAKSA na sve poslovne transakcije, u
visini od 0.15%,
i to u periodu od druge polovine jula 1999. godine do kraja aprila 2001.
godine, odnosno do stupanja na snagu (sada važećeg) Zakona o porezu na
finansijske transakcije ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001).
- Zakon o obezbeđivanju sredstava za sprovođenje socijalnog programa Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 44/98) - kojim su, u periodu od 1. janura 1999. godine do 1. aprila, odnosno do kraja aprila 2001. godine, uvedene:
1)
posebna naknada na sirovu naftu i derivate nafte;
(PRESTAJE da važi - sa
22/2001 –
Zakonom o akcizama)
2)
posebna naknada na cigarete;
(PRESTAJE da važi - sa
22/2001 –
Zakonom o akcizama)
3)
posebna naknada na alkoholna pića;
(PRESTAJE da važi - sa
22/2001 –
Zakonom o akcizama)
4) posebna taksa za registraciju određenih motornih vozila; (PRESTAJE da važi - sa 26/2001 – Zakonom o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara)
5) posebna taksa na oružje; (PRESTAJE da važi - sa 26/2001 – Zakonom o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara)
6) posebna taksa na korišćenje mobilnih telefona (PRESTAJE da važi - sa 26/2001 – Zakonom o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara)
U ovom momentu, u Srbiji su na snazi i sledeći zakoni:
- Zakon o porezu na finansijske transakcije ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, 35/2002)
- Zakon o porezu na fond zarada ("Sl. glasnik RS", br. 27/2001)
- Zakon o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001)
- Zakon o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu stečene iskorišćavanjem posebnih pogodnosti ("Sl. glasnik RS", br. 36/2001, 37/2001, 18/2002)
* * *
Samo letimični pogled na gore navedene nazive propisa i brojeve njihovih izmena, ukazuju na jedno komplikovano i vrlo verovatno - konfuzno stanje. “Snaći se u toj šumi propisa” i pronaći, sabrati i primeniti odgovarajuću stopu u određenom trenutku (trenutak obavljanja prometa) na taj, konkretni promet, konkretne robe ili usluge – liči na poduhvat.
Pravni aspekt (najblaže rečeno) čudnih rešenja, kojima, na primer - republička Uredba o načinu obračunavanja i plaćanja posebnog poreza na promet proizvoda i usluga za 2001. godinu, dezavuiše savezni Zakon o posebnom porezu na promet proizvoda i usluga za 2001. godinu, ili, već pomenuti "promašaji" u nazivu opterećenja, kao i neadekvatnost akta kojim se uvode - neće predstavljati predmet dalje analize, ostaje "zakonodavcu na duši". Ostaje i pravnicima, da se eventualo pozabave ovim pitanjem, ali i svim drugim pitanjima vezanim za ovu oblast, jer se nekako, kod nas, ustalila praksa DA SE PRAVNICI NE BAVE POREZIMA, da je to "ekonomska sfera". Možda u ovome i treba potražiti uzroke, odnosno jedan od razloga već pomenutog nestabilnog, komplikovanog, nesigurnog i konfuznog stanja. Prepuštanje ove oblasti "ekonomskoj sferi", koja ima svoje zakonitosti i svoju logiku (što više prihoda, što manje rashoda) neadekvatnu za državu - može dovesti do uvođenja neprimerenih instituta i institucija u državnu upravu, odnosno do "pretvaranja države u preduzeće" čiji je jedini cilj prikupljanje novca. Država je "mnogo više od toga" i uz uvažavanje ekonomskog efekta, odnosno činjenice da se javnim prihodima (u koje po definiciji spadaju - porezi, akcize, takse, naknade, doprinosi …) finansiraju prava i dužnosti države, nesporno je ipak, da su ovo pravni instituti i da se njima moraju baviti pravnici.
PORESKE STOPE POREZA NA PROMET
Poreske stope predstavljaju prvi pokazatelj "stanja" u poreskom sistemu zemlje, a posredno mogu ukazati i na stanje u privredi i kompletne odnose u društvu. Njima je označeno koliki deo dohotka ili imovine država, na osnovu vlasti, uzima od fizičkih i pravnih lica za pokriće svojih rashoda. Koliko je (nominalno) država opterećivala ili stimulisala svoju privredu u određenom periodu, može se videti prezentirajući sve stope koje su se primenjivale na promet roba i usluga i to po godinama.
Ovde je analiziran period od 1994. godine do danas, uzimajući u obzir sve one nominalne iznose opterećenja prometa roba i usluga, koji su se neko vreme, u određenoj godini primenjivali. Stope opterećenja, koje slede, predstavljaju "sabrane stope" i sastoje se od - poreza na promet, posebnog saveznog poreza na promet za finansiranje odbrane zemlje, sredstva za železnicu, takse za Beograd i poreza na finansijske transakcije, odnosno ovde NISU UKALKULISANE AKCIZE i neke naknade koje su se kraće vreme primenjivale.
1994. godina – 0%, 0,50%, 7%, 7,50%, 9%, 9,50%, 10%, 10,50%, 26%, 27% 27,50%, 30% i 30,50%
1995. godina – 0%, 7%, 9%, 15%, 26% i 30%
1996. godina – 0%, 7%, 9%, 10%, 12%, 15%, 18%, 26%, 29%, 30% i 33%
1997. godina – 0%, 10%, 13%, 15%, 16%, 23%, 25% i 26%
1998. godina – 0%, 0,15%, 0,75%, 13%, 15,15%, 16%, 18,15%, 26% i 30,15%
1999. godina – 0,15%, 0,30%, 0,75%, 0.90%, 12,15%, 14,15%, 14,30%, 15,15%, 17,15%, 17,30%, 26,15%, 30,15% i 30,30%
2000. godina – 0,30%, 0,90%, 1,30%, 11,30%, 12,30%, 14,30%, 15,30%, 17,30%, 18,30%, 30,30% i 31,30%
2001. godina – 0,30%, 1,30%, 12,30%, 15,30%, 17,30%, 18.30%, 20,30% i 31,30%
2002. godina – 0,22%, 0,27%, 0,30%, 0,34%, 0,37%, 0,41%, 20,22%, 20,27%, 20,30%, 20,34%, 20,37%, 20,41%
Kao što je poznato, porez na finansijske transakcije (od 0,15 do 0,41) NIJE vidljiv prilikom obavljanja prometa roba i usluga, jer se ne iskazuje u fakturi, već se naknadno obračunava od strane nadležnog organa (u ovom slučaju Narodna banka Jugoslavije – Zavod za obračun i plaćanja). To praktično znači da bi, na primer, u trenutku prometa u 1995. godini - kupac, odnosno prodavac primenjivali jednu od šest stopa, a u 2002. godini – jednu od dve (0 ili 20%), a “ostatak” bi naknadno bio “skinut sa računa”. Zanemarivanjem ovog poreza, gornja «slika stanja» bila bi izmenjena, jer bi broj stopa bio manji, a 2002. godina bi “pokazala” stabilnost i kompatibilnost (nominalnu) sa zahtevima EU. Kako to ipak ne bi predstavljalo realno stanje, jer ovaj porez opterećuje transakcije pre ili kasnije (u roku od nekoliko dana “skida se” sa računa) nužno ga je ukalkulisati, što je i učinjeno.
Na prvi pogled je, dakle, jasno da je reč o vrlo velikom broju stopa, što dodatno komplikuje i poskupljuje poslovanje (zahteva posebne ljude, čak čitave službe koje bi se bavile samo ovom problematikom). Jedna od glavnih posledica takvog stanja ogleda se u otežavanju i usporavanju prometa roba i usluga, što neminovno vodi umanjenju ukupnih privrednih aktivnosti i u najboljem slučaju - usporenju celokupnog razvoja društva, a ukoliko ovakvo stanje opstane u dužem vremenskom periodu, što je slučaj kod nas, može prouzrokovati stagnaciju i nazadovanje celog društva.
REZIME
- Poslednjih desetak godina predstavlja period povećane legaslativne aktivnosti koja ima za posledicu prenormiranost.
- nepoštovanje pravne nauke i logike u terminološkom, METODOLOŠKOM i suštinskom smislu,
- ZANEMARIVANJE PRINCIPA - OdgovornostI, efikasnostI i ekonomičnostI u obavljanju ustavom i zakonom propisanih poslova i ovlašćenja državnih organa, a u cilju obezbeđenja makro-ekonomske stabilnosti i ekonomskog razvoja zemlje.
- poreska nestabilnost, komplikovanost I konfuzija - kao jedan od uzroka nerazumevanja, nesnalaženja i neprimenjivanja propisa.
- vISOko poresko opterećenje, KOJE DELUJE DESTIMULATIVNO, a ogleda se u:
- visokim stopama;
- nedovoljnim olakšicama, umanjenjima i oslobođenjima;
skupom i glomaznom
poreskom administriranju.
POSLEDICE – visoki troškovi proizvodnje, pa time i visoke cene proizvoda;
– usporavanje i ometanje prometa;
– umanjenje ukupnih privrednih aktivnosti;
– propadanje privrednih subjekata;
– smanjenje zaposlenosti;
– razvijanje sive ekonomije;
– širenje korupcije;
– izbegavanje plaćanja poreza;
– umanjenje prihoda u budžetu;
– povećanje potreba koje država treba da namiri iz budžeta;
– otuđenje državne uprave od privrede i građana;
– usporavanje razvoja društva i uvećanje socijalnih tenzija;
- stagnacija, kriminalizacija i nazadovanje celog društva.
Ljiljana Milanković-Vasović
|
