UPOZORENJE NA OBMANU
ILI
NOVA OBMANA

“NE DOZVOLITE DA VAS OBMANJUJU …” – reči su koje se nalaze u zaglavlju … ne političkog programa neke opozicione partije koja želi da smeni vladajuću … već, zamislite - PROSPEKTNOG MATERIJALA (reklamne ponude za narudžbu nekog proizvoda).

Prospektni materijal je stvar firme čiji je, odnosno svako ima pravo da hvali svoje proizvode. To nije sporno.

Kako i koliko će da hvali – i to je njegova stvar. Preterivanje i preuveličavanje su (skoro) normalna stvar.

Ali… Granica ipak postoji.

Insistiranje (do preuveličavanja) na sopstvenim kvalitetima - nije isto što i svesno dovođenje u zabludu druge strane.
Nepridavanje značaja osobinama koje nisu baš “najjača strana” našeg proizvoda – nije isto što i laganje.

Tanana je linija između reklame i prevare, između “samohvale” i laganja.
Tanana, ali je ipak ima.

Do koje mere možete da se hvalite, “dodajete”, preuveličavate?

Možete da kažete da je vaš proizvod – najlepši. Em je lepota – stvar ukusa, em je možda vama – stvarno najlepši.

Ali ne možete da kažete – DA JE JEDINI – AKO NIJE, jer dovodite ljude u zabludu (bez obzira na stepen vaše odgovornosti – “znali – niste znali …).


 

Povod je sledeći reklamni prospekt.

 


NEISTINA – NIJE JEDINI (lako proverljivo – samo jedan “korak nazad” odavde, I “klik” na “najnoviji propisi”). NIJE NI PRVI, a da li zaista ažurira svoju bazu svaki dan – proverite sami.

 

 

 

 

BROJEVI … BROJEVI …TAKO ARGUMENTOVANO DELUJE!
Mada, malo besmisleno (“broj carinskih oznaka” – čemu to? Pa to je jedan propis)

 

 

 



PORTAL – lepa reč – pa još biti deo (tog) portala, koji je za rad… u okviru projekta (ej! Projekta) koji je finansirala …OTMENO I VAŽNO, nema šta. Ipak, pokušajte da nađete taj portal.
TENDERI NISU TAKMIČENJA – na njima SE NE POBEĐUJE (ni ubedljivo, ni neubedljivo). Na tenderu se ODABIRA NAJPOVOLJNIJA PONUDA, što često znači – NAJJEFTINIJA, retko NAJKVALITETNIJA (jer je obično – najskuplja).
SVAKI … SVIH …IMA … (drugim rečima - Svi imaju, zašto vi još nemate? Jesu li oni gluplji od vas, ili jeste li vi gluplji od njih?) I tako u toj dilemi (ko je pametniji) – zaboravi se da bi prostije bilo pitati pomenute - kako su zadovoljni.

STRUČNJACI , STRUČNJACI (impozantno)
Verujemo stručnjacima. Vi nam pokažite sertifikat “svetskog kvaliteta”.
 

Nije, dakle, zabranjeno “manipulisati” (izostavljati delove, “vaditi iz konteksta”, praviti “jezičke konstrukcije” koje same po sebi nisu evidentna laž – ali nisu ni istina, a posebno – ne govore ništa o samom proizvodu već služe da “zabašure mane”).  Dakle nije zabranjeno – ali NIJE NI OPRAVDANO (ni moralno, ni poslovno prema kupcima). Njih ne interesuju “jezičke vratolomije”, njih interesuje kvalitet proizvoda.

Rečenice tipa:

“Stručnjaci su ocenili da se radi o proizvodu SVETSKOG KVALITETA”

“… deo smo sistema … u okviru projekta …”

“ … Svako … svuda … IMA NAŠ PROIZVOD …”

i slične služe za ZABUNU.

To su GOMILE REČI koje “zvuče važno” I - NE ZNAČE NIŠTA.

Jer, šta znači “svetski kvalitet”? Kakav je to kvalitet? Je li to Američki, Francuski, Nemački, ili je Brazilski, odnosno Kineski, a možda je i Ruski kvalitet? Svet je veliki.

I koji stručnjaci, po kojoj proceduri i u okviru kog standarda (i kada) su procenili (to što su, navodno, ocenili)?

Lista (zadovoljnih) kupaca se daje potencijalnim kupcima (u cilju provere istinitosti vaših navoda) – ali se njihova imena ne zloupotrebljavaju u propagandne svrhe. Reći da su “Stručnjaci Agencije XXXX (navedeno ime agencije jedne strane države koja pruža pomoć) ocenili da se radi o proizvodu SVETSKOG KVALITETA”, odnosno pozvati kupce “da provere (???) da li su stručnjaci Agencije XXXX - u pravu?” – predstavlja nekorektan odnos prema kupcu i zloupotrebu imena. Svi smo mi kupci (u nekim situacijama) i (ne baš, retko) znamo da proizvod koji kupujemo nije najbolji (ali za bolji nismo imali para), pa je pitanje - ko daje pravo prodavcu da “naše razloge kupovine” okrene u “sertifikat kvaliteta” (koji mu nismo dali). Šta ako NE ŽELIMO da svojim imenom i ugledom garantujemo kvalitet (jer ni sami nismo sigurni u kvalitet). Radilo se o CENI, ona je bila opredeljujući faktor.

Razumljivo – ne može se u prospektu reći – dali smo “bud-zašto” pa smo tako prošli, ali se ne može reći ni “ubedljivo smo pobedili” (jer takmičenja nije ni bilo).

Na kraju – kakav je opšti utisak prospekta? Malo podataka o onome što se nudi na prodaju. O proizvodu, osim neke gomile brojeva (svega i svačega) – nema ničega.

Da li je dovoljno reći da program ima - Sudske prakse 3.729, važećih zakona 1.321, važećih podzakonskih akata (valjda misle na propise) 3.569 … itd, pa da prosečan pravnik poveruje da ima sve što mu treba. Da li je broj dovoljan da garantuje kvalitet?

Da li se propisi označavaju kao – komadi (dokumenti, akta)? 

Zamislite sledeću situaciju:

“Molim Vas, mogu li dobiti 50 komada? 10 - važećih zakona, 10 – nevažećih zakona, 20 – važećih podzakonska akta i 10 - od ostalih dokumenata. Trebalo bi mi i 20 komada sudske prakse, ali neće sada da mi odobre sredstva.”

“Meni dajte jedno 80 komada. Proberite sami. Onako od svega po malo. Zavijte mi, da ponesem”

I vraćam se na početak.

Svako ima pravo da napravi prospekt kakav želi. U njemu može da piše šta god želi.

Može i da upozorava i da obmanjuje. Može i da broji pozicije u Carinskoj tarifi, ako mu to nešto znači (podsećam da Zakon o obligacionim odnosima ima preko hiljadu članova, te je kao takav vrlo “pogodan” za brojanje – pokazao bi cifru – 1109, što je znatno više od broja nevažećih zakona, Modela i Ostalih dokumenata).

Može dakle, šta god hoće.

Može i da prevari nekoga. Može da prevari i puno njih. Može to i da traje neko vreme.

Ali – ne dugo.

Nekako stvari ipak (kad-tad) dođu na svoje mesto. Propisi pravnicima, komadi na pijace.

Na kraju, čemu ovaj tekst.

Kako smo, na žalost, u istoj “branši” pa su mi poznate neke stvari koje prosečan kupac ne mora da zna, osećam potrebu da ukažem na njih i kao što oni pozivaju – DA NE DOZVOLITE DA VAS OBMANJUJU, ja NJIH POZIVAM DA VAS NE OBMANJUJU.

I uopšte, sve to liči na onu staru – “DRŽ`TE LOPOVA”.

Ljiljana Milanković-Vasović