Ovo javno pismo vam je kao Jevanđelje. Došli su crni dani za pravdu da crnji ne mogu biti. Ne verujem da u ovoj sluđenoj zemlji ima pokvarenijih ljudi od advokata. Čast izuzetno retkim pojedincima. Sve hulja do hulje, kukom bi drob isčupali čoveku, lažovi, prevaranti, hoštapleri, neljudi e to su danas advokati u Srbiji. I sudbinu naroda predati u ruke toj sorti ljudi je neviđen bezobrazluk, zla namera i državni zločin.
Imao sam, na žalost, priliku da se uverim kako razvlače postupak, kako sarađuju sa suprotnom stranom, kako lažu i konstrujišu događaje, kako se svete klijentu ako nema da im plati koliko im treba itd.itd.
Advokatima danas u Srbiji je zadnja pravda i da se pravedno reši spor, svi su puni mašte, postupaju prevarno, nadmećući se ko će bolje slagati umesto da se zalažu za pravdu i zakonitost čoveče.
A sudije nezadovoljni svojim statusom i platom su nezainteresovani, nespremni dolaze na suđenja. Dođe sudija da sudi a nezna šta mu se nalazi u spisima i počne da blefira u stilu 'meni je sve to jasno, to ti ne pije vodu samo da znaš...',reši ću ja to sa dva ročišta, ubije stranku u glavu nezna gde se nalazi. Strašno stanje.

Jedna krajnje suludasta, krajnje drska, bezobrazna, bezobzirna, nemoralna, nepostena i nepravedna odredba u novom ZPP je odredba clana 85. stav 1. kojom je propisano da stranke mogu da preduzimaju radnje u postupku lično ili preko punomoćnika, KOJI MORA DA BUDE ADVOKAT, kao i odredba stava 3. ovog clana kojom je propisano da stranku MORA DA ZASTUPA ADVOKAT u postupku po vanrednim pravnim lekovima.
Da li nomotvorac zna sta je hteo da postigne ovakvom ludackom odredbom. Ocigledno da nije znao, ali je dobro znao da ce takvom bezobraznickom odredbom parnicnoj stranki koja je u nikakvoj materijalnoj situaciji izbiti poslednji dinar placanjem usluga advokatu i to ko zna kakvom advokatu,sa kakvim strucnim sposobnostima, znanjima i umecima, sa kakvim moralnim kredibilitetom, koji ko zna za koga radi, koji moze da radi na stetu svog vlastodavca, koji moze da suruje sa protivnickom stranom, koji nece da zastupa stranku bez prethodno ugovorenog procenta od dosudjenog iznosa i da bude izlozena ko zna kakvim jos bezobzirnim, nemoralnim i nestrucnim postupcima svog vlastodavca advokata.U drzavi u kojoj je nadnica = zadnjica, u kojoj se zivi na ivici zivotne egzistencije, neki pametnjakovic je nasao za pametnim da ponudi ovakvu nenormalnu i bespostednu zakonsku normu. Kada Evropski sud za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u Strazburu ne propisuje kao poseban uslov da punomocnik podnosioca predstavke mora biti iskljucivo iz reda advokata, vec da to moze biti svako punoletno i poslovno sposobno lice, onda se ja s punim pravom gnusam pred ovakvom nenormalnom, drskom i bezobraznickom domacom odredbom u pogledu lica koje moze biti punomocnik stranke u postupku.Kome je to skodila dosadasnja odredba o punomocnicima, kada je stranka mogla za punomocnika da angazuje svog srodnika koji spornu stvar poznaje do tancina, a ako se iole razume u pravila parnicnog postupka, moze li takvo zastupanje stetiti stranci. Dalje, moze li stranci stetiti da je pred sudom zastupa neko ko nije advokat, a ko je na primer diplomirani pravnik sa visokom prosecnom ocenom na pravnom fakultetu, sa velikim iskustvom u svojoj struci, sa velikim poznavanjem sudske prakse, profesor gradjanskog prava na pravnom fakultetu u penziji koji bi na primer trebao da pred sudom stiti interese clanova svoje porodice, srodnika ili prijatelja, neko drugo punoletno i poslovno sposobno lice koje ima sasvim dovoljno znanja o spornoj stvari i koji tu stvar poznaje mnogo bolje nego neki nazovi advokat.Advokat ne radi besplatno, on naplacuje pisanje podnesaka, zastupanje na rocistima i slicno, ali stranci ne garantuje nikakav uspeh u postupku, gleda da se u postupku odrzi sto vise rocista kako bi imao vecu vajdu od toga, dok to istinski punomocnik, na primer srodnik stranke koji je kurazan da se upusti u zastupanje, radi besplatno i bori se pred sudom da se postupak zavrsi u sto kracem mogucem roku. Iamo sam priliku da zastupam jednog svog prijatelja u radnom sporu radi isplate devizne zarade u kom postupku je tuzioca zastupao advokat oko 8 godina i doslo je do toga da nakon svih nalaza vestaka ekonomske struke sud tuziocu treba da dosudi samo 5.000 USA dolara umesto 14.500 USA dolara. Advokat se nije setio da u toj spornoj stvari treba primeniti pravilo o hronoloskom namirivanju duga iz isplacenih iznosa, pa tek onda videti da li je neko mesecno potrazivanje na ime zarade zastarelo ili nije, nije trazio domicilnu kamatu na svaki mesecni iznos devizne zarade, pa kada sam tu stvar uzeo u svoje ruke u vrlo kratkom vremenskom periodu preobratio sam celu stvar za 360 stepeni, trazeci dopunsko vestacenje, da vestak izvrsi hronolosko namirivanje duga iz delimicno isplacenih iznosa, tada se utvrdilo da tuzba nije zastarela ni za jednu neisplacenu mesecnu zaradu, trazio sam domicilnu kamatu koja je obracunata i dosudjena u iznosu od 7.800 USA dolara, izdejstvovao sam da sud dosudi tuziocu celokupno utuzeno potrazivanje do poslednjeg centa, starao sam se o interesima tuzioca kao o svojim licnim interesima, jednom recju uspeo sam da radni spor dovedem ubrzo do finisa nakon 8 godina neproduktivnog i nemarnog postupanja suda, a sve je to bilo pred bivsim Petim opstinskim sudom u Beogradu, pa sam kao diplomirani ekonomista mnogo uspesnije, kvalitetnije i za stranku bolje zastupao njene interese od bilo kakve advokatske profesije.Moje interese u zivotu nikada nece zastupati advokat. Ali, narode da li smo normalni ili smo nacisto poludeli kada dopustamo da nam u Narodnoj skupstini prolaze ovakve nenormalne zakonske odredbe, kojima se direktno pogoduje interesima advokatske profesije i pune se dzepovi advokatima, na ustrb ojadjenog naroda koji jede kiselu corbu. Isto vazi i za nenormalnu odredbu da stranka ne moze sama ili preko nekog drugog punomocnika koji nije advokat izjaviti vanredan pravni lek. Znam ja da je ta odredba bila i na oceni ustavnosti, ali na svu nasu zalost i nesrecu ocenjena je kao ustavna, tako da je to jedna krajnja bruka i sramota da nas zakonodavac olicen u liku Narodne skupstine, ovakve kakva je, primorava da svoja prava u postupcima po vanrednim pravnim lekovima moramao da ostvarujemo iskljucivo preko advokata.Svako ko zagovara tezu da je ovakva bespostedna norma ustanovljena radi toboznjeg postizanja kvaliteta i strucnosti laze samog sebe pa i ostale oko sebe koji ga slede. To je bacanje prasine u oci sludjenom i zbunjenom, jadnom, cemernom i napacenom narodu, koga treba zajahati jos i sa ovakvom besprimernom i krajnje nemoralnom zakonskom normom.Ovakvom normom suzena su prava gradjanina da sam odredjuje kog ce uzeti za svog punomocnika, da uzme lice koje ce mu tu uslugu odraditi apsolutno besplatno, a mnogo strucnije neko kakav nazovi advokat. Ovakva zakonska norma nije primerena ni nasem aktuelnom stanju u sudstvu. Svakodnevni smo svedoci sta nam se u sudstvu dogadja, ko je sve sudija, sa kakvim moralnim obelezjima, sa kakvom strucnoscu, sa kakvom prosenom ocenom na pravnom fakultetu, sa kolikim rokom studiranja na pravnom fakultetu, kako nam sudstvo primenjuje pojedinacne zakonske norme koje su u primeni vec 40 godina, da tri sudske instance (osnovni, apelacioni i vrhovni kasacioni sud) imaju tri razlicita vidjenja i tumacenja jedne te iste zakonske norme koja se toliko godina primenjuje u sudskoj praksi. Sve sto sam rekao za ovu zakonsku odredbu u ZPP vazi i za Zakonik o krivicnom postupku u delu koji se odnosi na punomocnika.Svakako da cu odmah podneti inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti ovih zakonskih odredbi, a u slucaju da ta inicijativa ne bude prihvacena, podnecu predstavku Evropskom sudu za ljudska prava, jer nije normalno, van je svake pameti i zdravog razuma da zakonodavac tera stranku u sudskom postupku da za punomocnika mora da uzme advokata. Ludost neizmerna, gadim se i povraca mi se na ovakvu gadost.