POČETNA DNEVNA AŽURNOST PROPISI SOFTVER PUBLIKACIJE FINANSIJE CENOVNIK KONTAKT LINKOVI

NAKNADA ŠTETE - SUĐENJE U SRBIJI - PRE GRAĐANSKOG ZAKONIKA

Naknada štete u Srbiji pre Građanskog zakonika

Građanski Zakonik za Kneževinu (“Kneževstvo”) Srbiju - donet je 1844. godine i to je ujedno - prvi (materijalno i formalno) pisani zakon koji reguliše odnose u građanskoj oblasti. Do tada (počev od devetnaestog veka), sudilo se - “po zdravom razumu, po Pravdi i po savesti”.



Period o kome je reč je vreme s’ početka devetnaestog veka, period promena na svetskom nivou (opadanja moći nekada moćnih imperija i uzdizanja novih, možda još moćnijih imperija, vreme nestabilnosti i novih geostrateških interesa i uticaja), a sledstveno tome i vreme “buđenja” nacionalne svesti.

Kod nas, to je vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka, dobijanja autonomije unutar Otomanskog carstva i uspostavljanja Kneževine Srbije (dakle – nekih četrdesetak godina - od 1804. do 1844. godine), dakle vreme posle viševekovne okupacije od strane Turske i počeci naše (“samostalne”) državne (a time i pravne) organizacije i sistema.

U najnovijem broju stručnog časopisa – Pravni Informator pozabavili smo se ovim periodom naše pravne istorije, ilustrujući ga nekim od sudskih odluka (iz Protokola Šabačkog Magistrata – 1808 – 1812 i Arhiva Požarevačkog Magistrata 1827 – 1843), smatrajući da bez obzira što „iza sebe“ nemaju zakon (ili Zakonik) – sasvim korektno zadovoljavaju zahteve pravednosti jedne presude (opis događaja, dokaze, presudu, razlog uvažavanja baš tih dokaza itd), ali i više od toga.


Postojala
je organizacija i određena „pravila“. Recimo, znalo se koje činjenice i akti su se uvažavali kao dokazi, ko odgovara za štetu i kad se odgovara za štetu. Znalo se i za „buduću“, odnosno „eventualnu“ štetu i načine njenog predupređivanja, odnosno naknade (sa izvesnim oblikom – osiguranja). Presuđivala se naknada troškova lečenja i dangube. Na dogovor (odnosno – ugovor, bez obzira kako se zvao i u kojoj „materiji“ se sklapao) se gledalo kao na „svetinju“, odnosno dostojanstvo ličnosti i nije se smeo olako kršiti (jer je to predstavljalo uvredu časti, posebno u okviru nekih porodičnih odnosa).


Dokazi
u građanskim parnicama (toga doba) su bili - magistratske isprave o prodaji nepokretnih imanja, trgovački tefteri ili računi, svedoci, zakletve. Detaljnijim upoznavanjem sa većim brojem presuda – shvata se da se ovim dokazima davao značaj i to od „svih strana“ (ne samo od strane suda, već i od strane i tužilaca i tuženih), odnosno ma kako danas nama izgledali „čudno“ neki od „dokaza“ (zakletva – pre svega, ali i izjave svedoka i sl.) – uopšte se nisu „olako“ zaklinjali ili dovodili svedoke (ima značajan broj presuda, u kojima su „gubili“ u sporu i morali da plate štetu, jer nisu hteli da se zakunu, odnosno nisu imali svedoke niti ikakve dokaze).

– Naknada za ubijenoga konja – Presuda Požarevačkog magistrata br. 5, od 10. januara 1841. godine – u kojoj je vlasnik konja tužio tuženog, da mu je „bacivši se roguljom - konja u slabine ubio, od čega je konj počeo kunjati i rana mu se otvorila ...“, a „da je konj uboden - to su utvrdili i kmetovi“, pa je presuđeno da tuženi plati štetu – pošto „ničim, nikako dokazati mogo nije“ da nije kriv.

U vezi – Ogovornosti za štetu – mi danas imamo (pre svega) Zakon o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89; „Sl. list SRJ“, br 31/93) kojim je (između ostalog) regulisana materija prouzrokovanja i naknade štete i moramo reći da suštinski - odnos prema šteti i odgovornosti za nju, ni u presudama donetim skoro stopedeset godina pre ovog zakona -  nema nekih velikih odstupanja (ko prouzrokuje štetu on je i naknađuje, odgovara se po osnovu krivice itd).

– Odgovara za štetu onaj - ko zatvori životinju u obor, pa se ova povredi ili ugine – Presuda Požarevačkog magistrata br. 750, od 5. septrembra 1827. godine – u kojoj je tužilac (vlasnik nastradalog dvogodišnjeg konja) tužio tuženog, da mu je „ome dvogodišnje načparalo se na plot (kolac)“, jer je on „konje pod zatvor u obor ostavio“, pa su ovi zbog „mnogo terpenja“ treći dan iskočili iz obora i u tom – „edan mator konj rani se, a ome načparalo se na kolac i poginulo“. Sud je presudio da tuženi ima da plati („40 groša“) za „pogibše ome“ tužiocu.

„Znalo“ se i za „moguću“, odnosno „buduću“ štetu, odnosno za mogućnost nastupanja u budućnosti i za načine njenog predupređivanja, odnosno naknade (sa izvesnim elementima – osiguranja).

Mogućna šteta od vodenicePresuda Šabačkog magistrata br. 442, od 22. decembra 1809. godine – „Presuđeno Panteliji Savkoviću i društvu njegovu za vodenicu iz Metkovića. Po kmetovi (kako na dušu primaju) da ista vodenica - staroi vodenici na putu nije, niti kakvu škodu daće činitiali opet, na presućavanju ostavismo: da ako bi ista vodenica staroi vodenici kakovu god škodu u meljavi učinila - da ne može mleti, to se mora nova vodenica pokvariti.“.

Dosuđivani su i TROŠKOVI LEČENJA I DANGUBE

– Naknada štete od povrede, usled ujeda životinje – Presuda Požarevačkog magistrata br. 820, od 22. juna 1828. godine – „Na optuženije Mitra Srbulja iz Rama, da mu je Traila Ilidžana pas ujeo ženu, idući u Sušicu, od kojih rana je 20 dana ležeći lečila se i dangubila, a ovo znajući Trailo, da njegov pas mučećki napada na čeljad, na koje ne hotjevši ubiti istog psa. Presuda. — Toga radi črez protivlenije Trailovo, ako je po učinjenoj šteti i ubio psa presuđeno mu: da za dangubu ležanja i lečenja naplati (tj. isplati) Mitrovoj ženi 10 groša i stim Mitar bi zadovoljan i pomiriše se“.

 

Ima još mnogo toga u ovim “starim presudama” što ukazuje na poštovanje i zaštitu vrednosti koje se i danas štite, ali je ovde nemoguće predstaviti ih (dostupne su u okviru Intermexovog OnLine pravnog i poslovnog informacionog Sistema – opcija ARHIVA – Sudska praksa pre II svetskog rata – Srbija u periodu 1804. – 1882. godine). 

 

Videti detaljnije:

 

LJ.M.V.

Objavljeno: 14.12.2015.





Da li imate komentar?

  • Obavezna polja su označena zvezdicom *.
If you have trouble reading the code, click on the code itself to generate a new random code.
 
INTERMEX ONLINE

NAJNOVIJE VESTI IZ MEDIJA
KALKULATORI KAMATA
Izračunajte kamatu
KALENDAR PRAZNIKA

Uvećajte kalendar >

ONLINE TEHNIČKA PODRŠKA
INTERMEX NEWSLETTER

Propisi i teme iz oblasti prava - mailing listaUkoliko želite da budete redovno obaveštavani o aktuelnim propisima, temama iz oblasti prava, novim izdanjima i proizvodima Intermexa prijavite se na mailing listu.

Vaša email adresa:

Prijava Odjava  
REGISTAR PROPISA


FINANSIJE

BESPLATNI PROPISI
Službeni glasnik RS
Grad Beograd
Službeni glasnik RS (Međ. ugovori)
Stari propisi
PRAVNI INFORMATOR

Pročitajte u NOVOM
broju Pravnog informatora

za novembar 2017.

POČETAK PRIMENE PROPISA

Ljiljana Milanković-Vasović


VEŠTAČENJE

Primarijus dr Gavrilo Šćepanović, sudski veštak, Beograd


RADNO PRAVO

Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu, u penziji


RADNO PRAVO

Mr Zoran Čukić, advokat


SUDSKA PRAKSA - Sentence Apelacionog suda u Beogradu

Autor sentenci: Petar Banovac, sudijski pomoćnik Višeg suda u Beogradu


USTAVNO PRAVO

Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda Srbije


UPRAVNO PRAVO

Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji


PRIVREDNO PRAVO

Dr Zdravko Petrović, profesor Univerziteta "Sigmund Freud" u Beču 
Dr Uroš Ćemalović, doktor Univerziteta u Strazburu
Mr Slobodan Stošić, samostalni savetnik u Drugom osnovnom sudu u Beogradu

PARNIČNI POSTUPAK

Vladimir Vrhovšek, sudija Višeg suda u Beogradu


PORODIČNO PRAVO

Suzana Radaković, sudija


BILI SMO PRISUTNI

Savetovanja na kojima smo učestvovali
kao generalni pokrovitelj ili sponzor
(izaberite godinu)