POČETNA DNEVNA AŽURNOST PROPISI SOFTVER PUBLIKACIJE FINANSIJE CENOVNIK KONTAKT LINKOVI

KONFORMNA METODA OBRAČUNA KAMATE – NIJE USTAVNA

Konformna metoda obračuna kamate neustavnaObračunavanje kamate konformnom metodom - u praksi praktično znači - obračun „kamate na kamatu“ što je suprotno načelu zabrane anatocizma (Zakon o obligacionim odnosima). Takođe - povređeno je i ustavno načelo jednakosti pravnog položaja subjekata na tržištu, kao i suština zakonske zatezne kamate - koja se od pretpostavljene štete transformiše u novčanu kaznu čija visina znatno premašuje pretrpljenu stvarnu štetu (što nije dozvoljeno).


Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. jula 2012. godine, doneo je Odluku broj IUz-82/2009, kojom se - Utvrđuje da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate ("Sl. list SRJ", br. 9/01), u delu koji glasi: "primenom konformne metode", nije u saglasnosti sa Ustavom.

Na osnovu odredbe člana 168. stav 3. Ustava, odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate, u delu koji glasi: "primenom konformne metode" - prestaje da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Republike Srbije" (27.07.2012.).

Skrećemo pažnju na neke delove iz obrazloženja.


Polazeći od suštine navoda inicijativa, odredaba Ustava koje su od značaja za ocenu ustavnosti osporenog dela odredbe člana 3. Zakona o visini stope zatezne kamate ("Sl. list SRJ", broj 9/01), kao i načela i zakonskih rešenja sadržanih u Zakonu o obligacionim odnosima - u postupku pred Ustavnim sudom otvorilo se više spornih ustavnopravnih pitanja.

  • U vezi osnovnog spornog pitanja da li postoji validan ustavni i zakonski osnov za uvođenje konformne metode za obračun zatezne kamate, Ustavni sud nalazi da je odredbom člana 277. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano da se stopa zatezne kamate propisuje posebnim saveznim zakonom. Na osnovu jezičkog tumačenja navedene odredbe proizlazi, prema oceni Suda, da je Zakonom o visini stope zatezne kamate - mogla biti propisana samo visina kamatne stope, ali ne i metod obračuna zatezne kamate, a na to upućuje i sam naziv ovog zakona.

    Istovremeno, Ustavni sud nalazi da je odredbom člana 279. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima zabranjeno da se na dospelu, a neisplaćenu ugovorenu ili zateznu kamatu, kao i na druga dospela povremena novčana davanja - obračunava zatezna kamata, izuzev kada je to zakonom određeno.

    Međutim, u situaciji kada se zatezna kamata obračunava konformnom metodom za obračunski period koji je duži od perioda za koji je propisana stopa zatezne kamate, u praksi se tada dospela kamata za period propisane kamatne stope pripisuje glavnom dugu i tako čini osnovicu za obračun kamate u narednom periodu po važećoj kamatnoj stopi za taj mesec. Ovakva primena konformne metode u materiji obračuna zatezne kamate znači da - pripisivanje kamate glavnici predstavlja u pomenutim slučajevima obračun kamate na kamatu, što je suprotno načelu zabrane anatocizma propisanog odredbom člana 279. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

    S druge strane, Ustavni sud nalazi da Zakon o visini stope zatezne kamate ne sadrži nijednu odredbu kojom bi na izričit i nedvosmislen način bilo predviđeno obračunavanje kamate na kamatu, već je ovim zakonom propisana samo mesečna kamatna stopa i određeno da se obračun kamate vrši konformnom metodom.

    Kako osporenim delom odredbe člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate nije propisano da u vremenu dužem od perioda za koji je određena kamatna stopa postoji mogućnost daljeg obračunavanja kamate primenom ove metoda, ova zakonska nedorečenost ima za posledicu da se tumači tako da se obračun zatezne kamate primenom ove metode vrši i po isteku perioda za koji je određena stopa zatezne kamate. Na ovaj način osporenim delom navedene odredbe Zakona se suspenduje generalno pravilo iz Zakona o obligacionim odnosima o zabrani anatocizma u materiji obračuna kamata, a isključuje se i primena drugih osnovnih pravnih načela sadržanih u Zakonu o obligacionim odnosima (načelo monetarnog nominalizma, načelo limita kamate, zabrane zloupotrebe prava), kao i drugih opštih pravnih principa i temeljnih vrednosti zaštićenih Ustavom (princip vladavine prava, socijalne pravde, pravne sigurnosti i dr.), čime se povređuje načelo jedinstva pravnog poretka utvrđeno odredbama člana 4. stav 1. i člana 194. stav 1. Ustava koji nalaže međusobnu usklađenost pravnih propisa.

    Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da je uređivanjem visine zatezne kamate primenom konformne metode - zakonodavac prekoračio granice i sadržinu svojih ovlašćenja propisanih imperativnom odredbom člana 277. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, te da ne postoji odgovarajući pravnovaljani ustavni i zakonski osnov za uvođenje i primenu konformne metode na način kako je to učinjeno osporenim delom odredbe člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate.
     
  • Takođe, ceneći osnovanost navoda podnetih inicijativa, Sud ocenjuje da se osporenom zakonskom regulativom povređuje i ustavno načelo zabrane diskriminacije po bilo kom osnovu i jednakosti svih pred Ustavom i zakonom, u smislu odredaba člana 21. st. 1. i 3. Ustava, budući da je predviđen različit način kamatnog obračuna za potraživanja koje banke imaju prema svojim klijentima - fizičkim i pravnim licima (primena konformne metode), u odnosu na situaciju kada se obračunava kamata na dugove po istom osnovu kada su banke klijenti Narodne banke Srbije (primena metode prostog interesnog računa). Takvo razlikovanje pravnog statusa dužnika koji se nalaze u istoj pravnoj situaciji (dužničkoj docnji), prema oceni Suda, nema objektivnog i racionalnog opravdanja. Pored ovoga, Ustavni sud konstatuje da je za jednu vrstu dužnika koji se nalaze u docnji sa isplatom duga obračun kamate propisan zakonom, dok je za drugu vrstu dužnika (poslovne banke koje su u docnji prema Narodnoj banci) način obračuna kamate metodom prostog interesnog računa propisan odlukom guvernera Narodne banke. Ustavni sud, takođe, smatra da se osporenom regulativom povređuje i ustavno načelo jednakosti pravnog položaja subjekata na tržištu propisanog odredbom člana 84. stav 1. Ustava, jer se različitim metodama kamatnog obračuna banke kao dužnici prema Narodnoj banci Srbije dovode u povoljniji pravni i ekonomski položaj u odnosu na ostale subjekte (pravna i fizička lica) kada se zadužuju kod istih banaka.
     
  • Pored ovoga, imajući u vidu smisao odredaba čl. 278. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, kojima je propisano da poverilac ima pravo na zateznu kamatu - bez obzira na to da li je pretrpeo kakvu štetu zbog dužnikove docnje, kao i pravo na naknadu štete veće od iznosa koji bi dobio na ime zatezne kamate, Ustavni sud smatra da se kroz obračun zatezne kamate ne može konstituisati poveriočevo pravo na naknadu štete u većem iznosu od stvarne štete. U suprotnom, zakonska zatezna kamata bi se od pretpostavljene štete - transformisala u novčanu kaznu čija visina znatno premašuje pretrpljenu stvarnu štetu zbog dužničke docnje.

 

Detaljnije - videti:

LJ.M.V.

Objavljeno: 07.08.2012.





Da li imate komentar?

  • Obavezna polja su označena zvezdicom *.
If you have trouble reading the code, click on the code itself to generate a new random code.
 
Danijela
Ukupno: 7
Komentar
Ravnopravnost svih poverioca i dužnika
Komentar #7 objavljen : Fri April 05, 2013, 01:16:03
Obračun kamate konfornom metodom je prestao da važi, da li se to odnosi i za period kada je bio u primeni, tj. ukoliko bi se sada vršio obračun kamate, recimo za period od 2009 god. do sada.
John
Ukupno: 7
Komentar
Правник
Komentar #6 objavljen : Fri November 02, 2012, 18:18:16
Зеленашење је забрањено још од римског права. Ови "економисти" што не би да им се правници мешају у посао треба да знају да их то што су економисти не ослобађа обавезе поштовања Устава, Кривичног закона и Закона о облигационим односима који сасвим исправно забрањују зеленашење. Ако је зеленашка камата елемент не само конформне већ БИЛО КАКВЕ методе, та метода постаје илегална. Уставни суд је поступио сасвим правилно, али је требало да оде даље и целу методу огласи за неуставну. Свеједно, сав новац добијен од затезних камата које су банке и јавна комунална предзећа обрачунавале конформном методом мораће да буде враћен грађанима. Неуставно је сада, било је неуставно и пре 10 година, само је неко морао гласно да каже ДОСТА.
Ignjat
Ukupno: 7
Komentar
IGNJAT
Komentar #5 objavljen : Thu August 30, 2012, 14:45:01
Kad će već jednom pravnici prestati da se mešaju u ekonomiju, a ekonomisti u pravo, i kad će lekari prestati da se mešaju u pravo i ekonomiju? E tada ćemo videti svetlo na kraju tunela, dotle - mrak!
Дамјан
Ukupno: 7
Komentar
Obračun zakonske kamate
Komentar #4 objavljen : Thu August 30, 2012, 11:10:09
Мишљења сам да је ова Одлука Уставног суда Србије није добра за развој будућих дужничко-поверилачких односа, и према томе, ни за Државу Србију. Пре Одлуке УС "кључ" у дужничко-поверилачким односима био је у рукама дужника - он је био тај који је "јурио" да своју обавезу испуни на време, како неби платио више новца него ако своју обавезу пролонгира. Сада, после Одлуке УС Србије, дужнику ће погодовати да своју обавезу измирује што касније. Што је дужи рок за који дужник избегне да плати своју обавезу, то ће му све више погодовати, јер пропорционална метода обрачуна камате не може надокнадити губитак вредности новца у условима присутне инфлације која обезвређује (једе) новац, поготово ако су рокови дуги. Значи, држава ће на овај начин стимулисати дужнике да избегавају измиривање преузетих обавеза. И опет је "кључ" у рукама дужника. Јер, за пролонгирање и избегавање својих обавеза он неће бити "кажњен", већ ће бити награђен, и то институционално, од стране државе. Што дужник издејствује касније плаћање својих обавеза то ће му бити потребно све мање новца. Ово је типичан пример дестимулације развоја друштва и државе, и зато мислим да ова Одлука катастрофална и по грађане Републике Србије.
Slobodan
Ukupno: 7
Komentar
Zatezna kamata - obračun primenom konformne metode - neustavan
Komentar #3 objavljen : Mon August 27, 2012, 21:43:11
Da li se obračun kamate po ustavnoj odluci od 27. jula odnosi i na poreska dugovanja (da li je zakonski obračunavati kamatu na kamatu)?
Milos
Ukupno: 7
Komentar
Obračun i uporedjivanje obračuna kamata
Komentar #2 objavljen : Sun August 19, 2012, 01:19:12
U postupku obračuna možda sledeći link može da bude koristan http://www.paabacus.com/usluge-2/vestacenja/zakonska-zatezna-kamata/
Драган
Ukupno: 7
Komentar
Zatezna kamata - obračun primenom konformne metode - neustavan
Komentar #1 objavljen : Fri August 17, 2012, 16:48:48
Банке у Србији и Епс су неуставном одлуком осиромашили и онако сиромашан народ Србије.Многи сиромашни у Србији живе у мраку због неуставног богаћења Епс-а то се мора прекинути спасимо овај напаћени народ од сопственог зла

INTERMEX ONLINE
KLIKNITE da se ulogujete!


NAJNOVIJE VESTI IZ MEDIJA
KALKULATORI KAMATA
Izračunajte kamatu
KALENDAR PRAZNIKA

Uvećajte kalendar >

ONLINE TEHNIČKA PODRŠKA
INTERMEX NEWSLETTER

Ukoliko želite da budete redovno obaveštavani o aktuelnim temama iz oblasti prava, novim izdanjima i proizvodima Intermexa prijavite se na mailing listu.

Vaša email adresa:

Prijava Odjava  

REGISTAR PROPISA


FINANSIJE

BESPLATNI PROPISI
Službeni glasnik RS
Grad Beograd
Službeni glasnik RS (Međ. ugovori)
Stari propisi
PRAVNI INFORMATOR
Pročitajte u NOVOM
broju Pravnog informatora

za jul-avgust 2014.

Ustavni sudovi naspram redovnih sudova

Dr Bosa Nenadić, sudija Ustavnog suda


SUDSKA PRAKSA - UPRAVNO PRAVO

Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji


Primena Zakona o otklanjanju posledica poplava - Hitnost i zakonitost

Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji


Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku

Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda


SUDSKA PRAKSA - Viši sud u Požarevcu

Milica Arizanović, Rukovodilac odeljenja sudske prakse Višeg suda u Požarevcu


Značajne izmene Zakona o radu

Ljiljana Milanković-Vasović


SUDSKA PRAKSA - RADNO PRAVO

Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu


Pravno ograničavanje rizika poslovanja privrednog društva

Vladimir Popović, advokat iz Beograda


Primena Zakona o maloletnicima u prekršajnom postupku - Analiza konkretnog slučaja

dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu


Okrugli sto - Reforma maloletničkog pravosuđa

dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu


Troškovi krivičnog postupka - drugi deo

Gojko Lazarev, predsednik Višeg suda u Šapcu


BILI SMO PRISUTNI

Savetovanja na kojima smo učestvovali
kao generalni pokrovitelj ili sponzor
(izaberite godinu)