POČETNA SAVETOVANJA PROPISI SOFTVER NARUČIVANJE CENOVNIK KONTAKT LINKOVI

ZAŠTITA OD DISKRIMINACIJE

NIJE SVAKO „PRAVLJENJE RAZLIKE“ MEĐU LICIMA – DISKRIMINACIJA

Zaštita od diskriminacije predstavlja pravo ličnosti zagarantovano Ustavom Republike Srbije (član 21.), Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (član 1. Protokola broj 12 uz Konvenciju - o opštoj zabrani diskriminacije), a od 07.04.2009. godine i Zakonom o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS“, broj 22/2009, u daljem tekstu: Zakon).

U smislu člana 2. tačka 1) Zakona, diskriminacija i diskriminatorsko postupanje predstavlja svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lice ili grupe, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na bilo kom osnovu (rasi, državljanstvu, nacionalnoj ili verskoj pripadnosti, jeziku, političkim ubeđenjima, polu, ...).

Za postojanje diskriminacije odnosno diskriminatorskog postupanja potrebno je da se lice koje traži zaštitu - nalazi u uporedivoj ili bitno sličnoj situaciji u odnosu na drugo lice u odnosu na koje smatra da je diskriminisano, a ukoliko se ne nalazi u takvoj situaciji, diskriminacije nema, a samim tim ni povrede prava ličnosti diskriminatorskim postupanjem.

Takođe - nejednako postupanje (diskriminacija), u najširem smislu reči, predstavlja drugačije tretiranje lica u istim ili sličnim situacijama bez objektivnog i razumnog opravdanja, pri čemu nepostojanje objektivnog i razumnog opravdanja znači da razlikovanje u pitanju ne teži legitimnom cilju ili da ne postoji razuman odnos proporcionalnosti između upotrebljenih sredstava i cilja čijoj se realizaciji teži.

Konkretnije – ispunjenje zakonske obaveze (koja se, saglasno načelu o jednakosti svih pred zakonom - odnosi na sve koji su njom obuhvaćeni) – ne može se smatrati diskriminacijom.

U tom kontekstu su i presude sudova, od kojih ovde ukazujemo na neke.

 

RAZLIKE U SOCIJALNIM DAVANJIMA IZMEĐU VOJNIH I CIVILNIH INVALIDA

 

Pre svega ukazali bi na - PRESUDU EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA – Presuda u predmetu po predstavci br. 26944/13 i tri druge – a radi se o - Diskriminaciji civilnih invalida u odnosu na vojne invalide (u slučaju identičnog stepena invaliditeta) u oblasti socijalne zaštite, kojom je utvrđeno (sa pet glasova za i dva protiv) da NIJE došlo do povrede člana 14. Konvencije, u vezi sa članom 1. Protokola br. 1.

Po oceni suda - Sud je utvrdio u svojoj sudskoj praksi da samo razlike u postupanju zasnovanom na prepoznatljivoj karakteristici, ili "statusu", mogu predstavljati diskriminaciju u smislu člana 14. (vidi Fábián protiv Mađarske [VV], br. 78117/13, stav 113, od 5. septembra 2017. godine). Štaviše, da bi se pitanje pokrenulo u skladu sa članom 14, mora postojati razlika u postupanju prema osobama u analognim ili relevantno sličnim situacijama (vidi Molla Sali, citiran gore, stav 133.). Takva razlika u postupanju je diskriminatorna ukoliko nema objektivno i razumno opravdanje, ili drugim rečima, ako ne sledi legitiman cilj ili ako nema razumnog odnosa proporcionalnosti između svrhe ograničenja i cilja koji se želi ostvariti.

Sud ponavlja da su se podnosioci predstavke žalili da su diskriminisani od strane Tužene države u pogledu dodele socijalnih davanja na osnovu invaliditeta u skladu sa relevantnim domaćim zakonodavstvom. Konkretno, žalili su se da su, pošto su klasifikovani kao civilni invalidi, dobili znatno manji iznos u formi dodatka za pomoć i negu drugog lica u odnosu na vojne invalide sa istim invaliditetom, i da nisu imali pravo na ličnu invalidninu ili ortopedski dodatak.

U tim okolnostima, prvo pitanje koje bi obično bilo potrebno ispitati jeste da li se podnosioci predstavke (kao civilni invalidi) i vojni invalidi mogu smatrati dvema grupama u "analognim ili relevantno sličnim situacijama" u pogledu sudske prakse Suda, citirane u stavu 71. gore. Međutim, u konkretnom kontekstu predmetnog slučaja, Sud ne smatra neophodnim da usvoji čvrsto mišljenje o ovom pitanju, jer je u svakom slučaju, osporena razlika u postupanju imala cilj i razumno opravdanje.

S tim u vezi, Sud na samom početku konstatuje da je ono što je, prema mišljenju Vlade, suštinski opravdavalo razliku u postupanju bio način na koji su navedene dve grupe pretrpele svoje povrede. Zaista, jednu grupu su činili vojni invalidi koji su zadobili povrede za vreme služenja vojne obaveze, tokom koje su, po prirodi stvari, bili izloženi višem stepenu rizika i angažovani u izvršavanju dužnosti naloženih od strane države. Njihove bi povrede takođe, usled navedenog rizika, bilo teško osigurati, a takođe bi bilo i jako teško, ako je to uopšte moguće, da dotični putem parničnog postupka ishoduju bilo kakve naknade za povrede koje su im, na primer, naneli agenti suprotstavljene države protiv kojih su dejstvovali tokom vojnog sukoba. Drugu grupu su, nasuprot tome, činili civili, uključujući podnosioce predstavke, koji su svoje povrede pretrpeli u situacijama koje nisu povezane sa izvršavanjem takvih dužnosti, uglavnom u vezi sa nesrećama, bolestima ili postupcima trećih lica. Sud dalje konstatuje da je relevantna razlika u postupanju bila posledica njihovog različitog položaja i analognih obaveza Tužene države da im obezbedi naknade u većoj ili manjoj meri. Ovo uključuje i moralni dug za koji države mogu osećati obavezu da ispoštuju kao odgovor na službu koju su pružili vojni invalidi (vidi stav 37. gore).

Budući da su se podnosioci predstavke žalili na nejednakosti u sistemu socijalne zaštite, Sud ističe da Konvencija ne uključuje pravo na sticanje imovine. On ne ograničava slobodu država ugovornica da odlučuju - da li će uspostaviti bilo koji oblik sistema socijalnog osiguranja ili ne, niti da li će izabrati vrstu ili iznos naknade koja će se pružiti u okviru bilo kojeg takvog sistema. Ako se, međutim, država odluči da uspostavi sistem naknada ili penzija, to mora učiniti na način koji je u skladu sa članom 14. Konvencije (videti Stec i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva [VV], br. 65731/01 i 65900/01, stav 53, ESLJP 2006-VI). Vraćajući se na predmetne slučajeve, Sud konstatuje da iz zakonodavstva Tužene države (vidi stav 29. gore) proizilazi da civilni invalidi koji nemaju dovoljno sredstava imaju pravo na brojne naknade na koje određeni vojni invalidi ne bi imali pravo, te da je, uzimajući to u obzir, stvarna razlika u postupanju prema te dve grupe možda manja od istaknute.

 

VIDETI - PRESUDU EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA – Presuda u predmetu po predstavci br. 26944/13 i tri druge – Diskriminacija civilnih invalida u odnosu na vojne invalide (u slučaju identičnog stepena invaliditeta) u oblasti socijalne zaštite

 

OBAVEZA IMUNIZACIJE I DISKRIMINACIJA

 

Presudom Apelacionog suda u Novom sadu, Gž. 2021/19 od 30. maja 2019. godine, utvrđeno je da je - Imunizacija dece određenog uzrasta - obavezna preventivna mera, koja se sprovodi u javnom interesu, pa se uslovljavanje boravka dece u ustanovama obrazovanja sprovedenom imunizacijom ne može dovesti u vezu sa diskriminacijom u pogledu prava na obrazovanje, s obzirom na to da obaveznoj imunizaciji podležu sva deca određenog uzrasta, osim onih kod kojih je ona iz zdravstvenih razloga kontraindikovana.

U obrazloženju je, između ostalog, navedeno - Ustavom RS se građanima garantuje pravo na zaštitu fizičkog i psihičkog zdravlja, a sadržina i način ostvarivanja tog prava uređuju zakonom, pri čemu je zakonodavac ograničen opštim ustavnim načelima i principima, kao i načelima Ustava u skladu sa kojima se ostvaruju sva zajemčena prava i slobode. Ustavom nije definisan pojam zdravstvene zaštite, već je to učinjeno članom 2. Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Republika Srbija, između ostalog, obezbeđuje organizovanje i sprovođenje posebnih mera za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, kao i sprovođenje programa za sprečavanje, suzbijanje, odstranjivanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti, u skladu sa zakonom, kao i sprečavanje, suzbijanje i gašenje epidemija zaraznih bolesti.

Oblast delovanja javnog zdravlja, između ostalog, obuhvata i prevenciju bolesti, a što obuhvata i nacionalni program imunizacije.

Imunizacija predstavlja preventivnu meru zdravstvene zaštite koja se, prema utvrđenom programu, preduzima u cilju zaštite stanovništva u celini od određenih zaraznih bolesti, kao jedna od oblasti delovanja javnog zdravlja. Kako Ustavom zajemčeno pravo građana na zaštitu fizičkog i psihičkog zdravlja istovremeno predstavlja dužnost države na preduzimanje određenih mera u cilju ostvarivanja tog prava, to je preduzimanje preventivnih mera radi zaštite stanovništva od zaraznih bolesti jedna od obaveza države.

Nadalje, kako svaki građanin ima pravo da zdravstvenu zaštitu ostvaruje uz poštovanje najvišeg mogućeg standarda ljudskih prava i vrednosti, odnosno da ima pravo na fizički i psihički integritet i na bezbednost njegove ličnosti, kao i na uvažavanje njegovih moralnih, kulturnih, religijskih i filozofskih ubeđenja, to građanin, kao pacijent, ima pravo na odgovarajuće zdravstvene usluge radi očuvanja i unapređenja zdravlja, sprečavanja, suzbijanja i ranog otkrivanja bolesti i ima pravo da slobodno odlučuje o svemu što se tiče njegovog života i zdravlja i bez pristanka pacijenta ne sme se, po pravilu, nad njim preduzeti nikakva medicinska mera. Izuzetak od ovog pravila su slučajevi - kada lična odluka pojedinca direktno ugrožava život i zdravlje drugih lica i kada se medicinska mera može preduzeti protiv volje pacijenta, odnosno njegovog zakonskog zastupnika, koji su utvrđeni zakonom.

Imajući navedeno u vidu, propisivanje obavezne imunizacije protiv određenih zaraznih bolesti usmereno je na eliminisanje tih bolesti iz cele populacije, što je legitiman cilj, a ujedno je i obaveza države, ali se ni ovaj sud, kao ni prvostepeni sud ne može upuštati u ispitivanje opravdanosti imunizacije sa medicinskog aspekta. Po mišljenju ovog suda, a imajući u vidu odredbe Zakona o zdravstvenoj zaštiti - ne postoji mogućnost odbijanja imunizacije, a na to ukazuje i navedena odredba člana 26. Konvencije o ljudskim pravima i biomedicini, koju je naša zemlja ratifikovala i koja je postala sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije, saglasno članu 16. stav 2. Ustava.

Obaveznost vakcinacije predstavlja određeno mešanje u fizički integritet pojedinca, koje je zajemčeno članom 25. stav 1. Ustava, međutim, to pravo se ne može ostvarivati na način kojim će se ugroziti to isto pravo drugih. Naime, svaka medicinska intervencija, u suštini, predstavlja zadiranje u fizički integritet pojedinca, ali se ona može ograničiti pod uslovima propisanim Konvencijom o ljudskim pravima i biomedicini, što je i učinjeno Zakonom o javnom zdravlju i Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, zbog čega je mešanje zakonodavca u ostvarivanje prava na fizički i psihički integritet zasnovano na potrebi da se zaštiti zdravlje celokupnog stanovništva, pa i tužilaca, te je kao takvo opravdano i srazmerno cilju koji se želi postići.

 

VIDETI - DISKRIMINACIJA – Obaveza imunizacije (Iz presude Apelacionog suda u Novom Sadu, Gž. 2021/19 od 30. maja 2019. godine)

 

PRAVO NA JUBILARNU NAGRADU I DISKRIMINACIJA

Presudom Vrhovnog kasacionog suda, Rev2 3399/2019, od 13.05.2020. godine, kojom je odbijena revizija kao neosnovana, navedeno je i sledeće:

 … U konkretnom slučaju, tužilac se nalazio u bitno drugačijoj situaciji u odnosu na BB i ne može se smatrati diskriminisanim licem na način kako to pogrešno tumači.

Revizijom se u suštini osporava zakonitost isplate jubilarne nagrade iza pokojnog BB, što ne predstavlja pitanje po kojem bi se tužilac svrstao u poredak imalaca prava na jubilarnu nagradu. Na tužioca, kao penzionera od 2012. godine, svakako se ne može primeniti PKU iz 2015. godine.

Pozicija tužioca nije uporediva sa navedenim licem … Aktom isplate primanja iz radnog odnosa u 2015. godini, u bitno drugačijoj statusnoj i pravnoj situaciji od tužiočeve, diskriminacija prema tužiocu nije izvršena. Stoga, revizija nije osnovana.

 

VIDETI - PRESUDE I REŠENЈA VKS – RADNO PRAVO – Rev2 – Prava iz radnog odnosa – Pravo na isplatu jubilarne nagrade – Nejednako postupanje u okviru iste kategorije lica – Diskriminacija – Odbijanje revizije kao neosnovane

 

Na kraju – ukazujemo i na presudu Vrhovnog kasacionog suda (iz teksta A Petrović, iz Politike,17.08.2020.) - Kritika zakona nije govor mržnje – kojom je VKS potvrdio da nema diskriminacije, odnosno da - tuženi ima pravo da iznese svoj stav i gledište o sadržini navedenog zakona, a činjenica da je obrazlaganjem svog stava koristio oštrije reči ne podrazumeva samo po sebi da je diskriminisao ženski pol.

INTERMEX ONLINE
KLIKNITE da se ulogujete!

ISPROBAJTE BESPLATNO!


ARHIVA VESTI

Sankt Peterburg se od 30. oktobra zatvara na sedam dana

KALKULATORI KAMATA
Izračunajte kamatu
VISOKA ŠKOLA ZA PREDUZETNIŠTVO – EKONOMIJA – MENADŽMENT - BEZBEDNOST

ONLINE TEHNIČKA PODRŠKA
INTERMEX NEWSLETTER

Propisi i teme iz oblasti prava - mailing listaUkoliko želite da budete redovno obaveštavani o aktuelnim propisima, temama iz oblasti prava, novim izdanjima i proizvodima Intermexa prijavite se na mailing listu.

Vaša email adresa:

Prijava Odjava  
PROPISI NA ENGLESKOM

Tekstovi važećih zakona
na engleskom jeziku

PRAVNI INFORMATOR

Pročitajte u NOVOM
broju Pravnog informatora
za februar 2024.

SRETENJSKI USTAV

Ustav Knjažestva Srbije (1835) 

ZAŠTITA PRAVA

Odluka Ustavnog suda po ustavnoj žalbi, kao delotvorni pravni lek – stav Evropskog suda za ljudska prava

IZBORI

Rezultati izbora za narodne poslanike

SUDSKA PRAKSA – USTAVNI SUD

 Rehabilitacija i „Ratni profiter“

RADNO

Da li je pravno moguć raskid sporazumnog prestanka radnog odnosa

SUDSKA PRAKSA

Radno pravo

PROSVETA

Unapređene procedure postupanja u kriznim situacijama u obrazovnim institucijama

DRŽAVNI SLUŽBENICI

Centralna kadrovska evidencija

SUDSKA PRAKSA – UPRAVNI SUD

Državni službenici – Radnopravni odnosi

FINANSIJE

Finansijski izveštaj za 2023 – Dostupna aplikacija

MIŠLJENJE MINISTARSTVA

Finansijski sistem – Računovodstvo – Knjiženje dokumenata u računovodstvenoj evidenciji

FINANSIJE

PDV – Rok za podnošenje PPPDV

MIŠLJENJA MINISTARSTVA

PDV

PRIVREDNO

Evidencija obveznika

PRIVREDNO

Prinudna likvidacija

PRIVREDNO

Osnivanje privrednih društava - EXPO BELGRADE 2027

ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE

Registracija pripejd korisnika

IZMENE ZAKONA

Stranci i zapošljavanje stranaca – 1. februar 2024. – Početak primene nekih odredbi

BILI SMO PRISUTNI
2016 2015 2014 2013 do 2012

Savetovanja na kojima smo učestvovali
kao generalni pokrovitelj ili sponzor
(izaberite godinu)